Malo je onih koji su odrasli na Grmeču, da se nisu susreli ili imali bliske kontakt sa divljim zverima, na sreću bez tragičnih posledica. Tako je i moja majka Nevenka, u to vreme već poodrasla djevojka, sa svojih dvadesetak godina, zajedno sa mlađim bratom Mićom i najmlađim Grujom, imala bliski susret sa mečkom, krvoločnim mesožderom. Sunce je već zalazilo iza brda posle šetnje po vedrom jesenjem nebu, od čistote vazduha i bujnog zelenila, očnji vid se izoštri i može uočiti svaku promenu i pokret, u svom vidokrugu. Goneći blago sa ispaše krave i ovce, prema staroj kući u Oklinku, ušuškanoj na kraju sela uz bukovu šumu. osetila je opasnost. Na padini brda, ispod kuća Novakovića i Drobaca, koja se protezala, naspram zaseoka Cerovače, u smiraj dana uočila je mečku, kako se tromo kretala u pravcu šume na suprotnoj strani. Bukova šuma sa stoletnim stablima, od ceste koja iz Krnjeuše vodi prema Bosanskoj Krupi, podno kuća Bubala i Zaviša, široko se protezala prema vrhovima, Železniku i dalje Trovari. Predosećajući mogući susret sa divljom zveri, Nevenka je prišla rođaku Rajsanu i predočila mu šta je videla, moleći ga da je isprati kroz gustu bukovu šumu, do kuće. Taj dobri i ugledni rođak je živeo u svom skromnom domu izgrađenom pored samog makadamskog puta, tešio je pričom da je mečka sigurno već duboko zašla u šumu, da ne brine.
~ I ja sam je video pre pola sata, pošla je kosinom i sigurno je već daleko poodmakla, rekao je čovek sa svojih pedesetak godina života, svojoj rodici.
~ Ali onuda kuda prolazim sa blagom, ima vode i imam neki osećaj, da je neman krenula u tom pravcu, rekla je majka, držeći za ruke svoja dva brata, nešto starijeg Mića i mlađeg Gruja.
~ Nemoj da se bojiš čedo, ja sam tu u blizini i ako osetiš bilo šta eto mene, ko da nisi nikada videla mečku, pa one su kod nas kao domaće životinje. Nije imala izbora sa jasno vidljivim strahom čvrsto stežući malenu braću, pošla je put šume koja ju je kao nikada do tada plašila.
Ustaljenom i jedinom stazom kojom se prilazilo kući u Oklinku iz tog pravca, terajući blago, glasno se oglašavala pominjući imena krava i ovaca. Predosećajući da je mečka u blizini, mimo ustaljene prakse, ostavila je ovce da idu iza nje, kao i mladu junicu koju je navikla maženjem, da stalno bude uz nju, hraneći je sa ostacima hrane koju je nosila za sebe i braću. U vazduhu se osećao strah koji je bio sve prisutniji, kako je zalazila sve dublje u gustu i visoku šumo, u kojoj je i u po bela dana bilo mračno, pod širokim krošnjama sunčevi zraci nisu doticali zemlju. Da bi obuzdala strah u sebi, koji ju je sve više obuzimao, počela je kao nikad do tada da nekontrolisano viče, goneći blago. Baba Smiljana. instiktom svojstvenim samo majkama, božijim stvorenjima, bila je ispred kuće, kada je čula ćer kako vikom tera blago pošla im je u susret livadom i ivicom šume, dozivajući je imenom dajući joj do znanja, da je tu blizu svoje djece. Ujak Pejo tek punoletni momak samo što se vratio iz polja i pušku stalno nošeni rekvizit, uzaslonivšii je uz prozor kuće, odmah je uzeo i krenuo u susret sestri i maloletnoj braći. Baba Smiljana koja je već odmicala od kuće u susret uplašenoj djeci, u prolazu je svome sinu Petru prokomentarisala.
~ Šta je ovo sa Nevenkom, nikada se ovoliko nije čula, mora da je uplašena.
~ I ja je prvi put čujem ovako glasnu ali nema razloga za strahom, već su sasvim blizu kuće, odgovori Pejo.
Staza kojom se prigonilo blago kroz mračnu i veliku šumu, na oko sto pedeset metara od kuće, izlazila je na proplanak i ukrštala se sa širim putem kojim se zapregom išlo dublje u šumu. Baš na mestu ukrštanja staze i puta, došlo je do bliskog susreta sa krvožednom nemani. Ovce koje su išle iza majke i ujaka, osetivši blizinu zveri, jurnule su ispred njih, kao i mlada junica, koja je u svom trku okrznula majku u rame, tako da je pala na leđa povlačeći za sobom svoja dva bratića, na samoj raskrsnici. Odjedanput je iznad sebe i braće ugledala gromadu nemani, koja se propela na zadnje šape i jezivo počela da riče. Nastade jeziva i zaglušujuća vriska i cika sestre i braće, pomešana sa rikom medveda odavala je utisak opšteg pokolja. Bale iz ogromnih otvorenih čeljusti propetog medveda, počele su da padaju po nogama i telu majke Nevenke i ujaka Mića i Gruja. Scena strave i užasa u kojoj nema šanse da nejač preživi, rastrgnuta u paramparčad, ali ko i u životu dešavaju se čuda nama običnim ljudima ne pojmljiva. Baba koja je bila na tridesetak metara od svoje djece uz ogradu, počela je da viče koliko je glasa bilo u njoj, nebi li skrenula pažnju zveri na sebe. Ujak Pejo, čuvši riku mečke odmah je ispred kuće ispalio nekoliko metaka iz lovačke puške u vis, jurnuvši prema sestri i braći. Od straha majci Nevenki je ponestalo glasa, samo se čuo plač i vriska malih Miće i Gruje, ležeći na zemlji, gledajući smrti u oči, isčekivali su najgore ako su uopšte njih dvojica bili svesni toga. Mečka nije obraćala pažnju na viku babinu i pucnje ujakove, samo se sporo i tromo posle par trenutaka, spustila na prve šape, gotovo dodirujući noge svoji bespomoćnih žrtava, okrenula se i sporim koracima pošla širim putem, gegajući se tromo dublje u šumu. Od vriske, pucnja, zapomaganja brojni rođaci i komšije, gde se ko našao na njivi, polju, ispred kuće, sa onim što im se našlo pri ruci, pojurili su put kuće Đeda Branka, oglašavajući jedni druge dozivanjem.
~ Pobi mečka, Brankovu djecu!
Do majke i ujaka, stigli su gotovo istovetno njihova majka, baba Smiljana i brat, ujak Pejo, izbezumljeni misleći da ih je mečka sve troje pobila. Na sreću uz Božju pomoć, ostali su u životu, samo zato što je mečka, tog popodneva, neka dva sata pre susreta sa njih troje, ispod kuća Novakovića i Drobaca, ubila kravu i sita se najela. Pored svega što su preživeli, trajno usidrenog straha pre svega kod majke i nešto starijeg, dovoljno svesnog Mića, a nešto manje kod mlađeg Gruja, ostao je trajni zapis stravičnog bliskog susreta sa opasnom zveri. Tu noć do kasno, slavio se trostruki novi život, u Brankovoj kući, sa brojnim rođacima i komšijama. Sutra dan je organizovana hajka na opasnu krvožednu zver, od strane Risovčana i komšija iz susednih sela, negde u kasnim popodnevnim časovima prateći trag, zatekli su zver u jednoj dolini guste bukove šume i presudili joj za sva zlodela, do tada. Ostala je priča, da se moja majka verovatno nikada nebi udala za mog oca, da nije bilo mečke i pretrpljenog straha. Šalili su se sa njome, da je bežeći od mečke otišla oko hiljadu kilometara, od svoje rodne kuće i došla na Kosmet, u još gori zverinjak. Interesantno je bilo i to, da odmah posle udaje, nekon par meseci, kroz grad Peć se prošetala mečka iz pravca Rugovske klisure, navodno tražeći pogubljenu mečat, ali bez opasnosti za prolaznike koji su je videli. Do kasno su se šalili sa mojom majkom Nevenkom, da je to verovatno bila, ona njena mečka, došla sa Grmeča u posetu njoj.
Izvor: Iz arhiva detinjstva
Autor: Stevan Đurović