petak, 24 maj 2019

Top panel

Ulogujte se na sajt

Upamti me

       
Top Panel
A+ R A-

11. Vrtoče, poreklo i jakost porodica.

 

11. Vrtoče, poreklo i jakost porodica.

 

Granice, položaj i tip.
Vrtoče leži u severo-zapadnom kutu polja. Njegov je prostor u nekoliko odeljen od glavnog polja, koje se na ulasku u Vrtoče znatno suzuje. Tu se Radano-vića Glavica(678 m.) odveć primakla Gradini (711 m.). Obe ove uzvisine prave među sobom potesno ušće, kojim se ravan Rudopolja preleva u ravan Vrtočkog Polja. Selo je samo mestimično ograđeno bregovima ili vrhovima, između kojih ipak tri široka otvora pružaju udobne prolaze do susedstva. Do zapada, prema Prkosima, Oraškom Brdu i donekle Teočaku selo je zaklonjeno Koviljačom, Osojem i Lupinom. Na severo-istoku čine pregradu prema Krnjeuši Čučevo i Rudača. Jelića Lug je u nekoliko granična oznaka prema Vođenici, a Radanovića Glavica prema Busijama. Između tih graničnih brda uležu se ravni prolazi na tri kraja: prema Krnjeuškom Polju, prema Busijama i prema Teočaku. — Kuće zauzimaju pretežno okrajke ravnice. Manjim delom uspele se po plećinama. U jednom kraju sela ima njiva i iznad kuća. To su novije krčevine. Selo se deli u nekoliko delova: Glavica (Radanovića), Kula, Doline, Redžin Kraj, Očigrije, Gradina. Kuće u krajevima nisu u širokim hrpama, nego u niscima. Najstarija su naselja u Očigrijama i Redžinu Kraju. Tu je Prvi zametak današnjeg Vrtoča. — Selo pripada administrativno bihaćkom srezu. No po položaju i spoljašnjem svom obličju ono je sastavni deo velikog Bjelajskog Polja, kao njegov zadnji ogranak do severo-zapada.

 

Privreda i saobraćaj.
Njive su većim delom u ravnici, u polju. Ima ih nešto koje su se uzvile uz plećine. Najglavnije su oranice: Glavičko Polje, Pod Osojem, Pod Dolom, Makse, Duliba, Njivice, Uzbrdine, Kulsko Polje, Doline, Plećina, Ograda, Rudo Polje. Košanice u polju: Lugovi, Korita. Košanice u planini: Međugorje, Kosa, Ešanova Poljana, Bugar, Ciganka, Palež, Vaganac. Seno se iz polja, a u glavnom i s planinskih livada, dovozi kućama. Samo nekolicina imaju u planini kolibe. Tu budu sa stokom do pred Božić, te ponovno iza snegova do Đurđevdana. Pašnjaci: Glavica, Klančići, Osoje, Duliba, Selište, Dimića Draga, Zečeva Draga, Lupina, Kraj, Vaganac, Čučevo. Drvarenje: iz Bugara, Međugorja, Paleža, Međeđaka, Čelikove Poljane, Ešanove Poljane.

 

Vode.U celom Vrtoču nema ni jednog izvora. Imaju samo dva pištavca: Kamenica i Vodica. Tu sasvim pomalo pišti voda kroz 3-4 zimska meseca. Isto tako i u Lupini imaju takva dva pištavca: Jelovac i Ledenac. U kišno vreme voda se hvata na žlebove s krovova u kace i druge sudove. Inače se dovozi u bačvama iz drugih sela: Begovca, Brusovca, Bjelaja i Krnjeuše. U selu ima sedam betonskih bunara. Jedni se nalevaju olucima s krovova, drugi s posebno napravljenih betonskih polja. Ima i nekoliko lokava za stočna napojišta. No za petnih žega sve to izneveri. Onda samo burad rade. Mora se dovoziti voda i za porodicu i za mladu stoku. Stara stoka se odgoni jednom-dvaput u sedmici na napojišta u drugim selima. Žito se melje u Ripču, Kulen-Vakufu i Manastiru.

Groblje je jedno za celo selo, odmah uz državni drum. U Vrtoču se ukrštaju dva državna druma : Kulen-Vakuf — Krnjeuša i Petrovac — Bihać. Seoski putevi vode u planinu i vežu pojedine krajeve međusobno i s državnim drumovima.

 

Starine.
U selu imaju tri mesta naziv „gradina:" Gradina kod crkve, Gradina za kućom Maričića i Gradina na Čučevu. Na Gradini kod crkve poznaju se nasipi grada i predgrađa. Duga je oko 300 široka oko 150 metara. U nekadašnjem predgraću sazidana je u novije vreme crkva na temelju sredovečne crkve. Oko crkve nalazi se davnašnje groblje. Grobovi su pokriveni velikim četvrtastim, a na istočnoj strani zaokruženim pločama. Ozgo su ili ravne ili u obliku krova. Na svakoj je isklesan neki oblik: polumesec, krst, ljiljan, srce i dr. Ove ploče pripadaju staro-bosanskom dobu. Ima ih još podosta. Pre gradnje sadašnje crkve bilo ih je mnogo više. Tada ih je dosta porazbijano i utrošeno u crkveni zid. Među ovim pločama vidi se i poklopac kamenitog rimskog sarkofaga. Dug je 2,20 m. širok 1,30 m. Po tome je ova gradina morala biti naseljena i u rimsko i docnije u srednjevekovno doba. (Vidi Glasnik Zem. Muzeja 1894. str. 709-10.). I kod Gradine na Čučevu pozna se na prvi pogled, koliko je prostora zauzimala. Istraživač V. Radimski zaključuje, da ova gradina nije bila stalno naseljena, nego služila samo kao časovito sklonište narodu u vreme neprijateljske navale. (Glasnik Zem. Muzeja 1894. str. 710).

 

Poreklo i jakost porodica.
Kao i u drugim selima ovde, tako je i u Vrtoču pre 100-150 godina bilo stanovništvo vrlo malobrojno. Govori se da je tada u selu bilo svega 8-10 kuća. To znači, da je svaka od onih nekoliko najstarijih današnjih porodica živela u jednoj kućnoj zajednici i sačinjavala samo po jednu kuću. Neke od njih danas su već isterale na dvadeset kuća, neke su obamrle, a nekima se neda napredovati. Od onda do danas nastupio je silan priraštaj stanovništva, koje obilnim rađanjem, koje neprestanim doseljavanjem. Danas ovde žive ove porodice:

Bužonja — tri kuće (katolici). Kuće su im na Glavici. Doselili 1880. g. od Obrovca u Dalmaciji.

Radulović — pet kuća. Slave Nikoljdan. Kuće su im na Glavici. Najstarija su porodica u Vrtoču. Još pradedov ded doselio ovamo iz Orahovca kod Donjeg Lapca. Po tome su već preko 200 godina na ovom mestu.

Jeličić — pet kuća na Glavici. Preselili ovamo iz Voćenice pre 100 godina.

Latinović — jedna kuća na Glavici, četrnaest u Kuli, tri u Očigrijama, tri pod Gradinom. Slave Jovanjdan. O poreklu im govoreno kod Latinovića u Koluniću. Ovi su ovde ogranak onih u Koluniću. Prešli su ovamo po prilici pre 150 godina. Tada bili svi u jednoj kući.

Vignjević — tri kuće na Glavici, tri u Kuli, jedna u Dolinama. Slave Vasilijevdan. Doselili pre 140 godina iz Gornjeg Lapca. Otuda pobegli od vojske. Ded Spase Vignjevića, koji sada ima 60 godina, bio u Karađorđevoj vojsci. Odveo ga odovuda sa sobom Kulen Kapetan za poslugu. Iza Kulenove pogibije na Mišaru preće on Karađorđu. Posle nekoliko godina povrati se kući.

Barovnica — jedna kuća na Glavici. Slavi Đurđevdan. Starinom iz Dalmacije. Došao kao vojni begunac pre 80 godina. Pribio se uz ujake Radanoviće. Kraj njih se posle samostalno zakućio.

Radanović — deset kuća na Glavici, jedna u Očigrijama. Slave Jovanjdan. Poreklom su iz Zrmanje u Lici. Zvali se Bogunovići. Bilo ih sedmorica braće. Svi bili kovači. Isele iz Zrmanje i doću na Vranovinu. Sinovi im dobiše novo prezime Kovačević. S Vranovine se rasele svi. Jedan bude priveden ovde u kuću Radanovića, pa se i on tako prozove. Svi Radanovići u Vrtoču osim jedne kuće potomci su njegovi. Od njihova dolaska u Vrtoče može biti oko 150 godina. Njihov su bliski rod Kovačevići u Vođenici, Pritoci (srez bihaćki), Radiću (srez krupski) i Josipovići u Rašinovcu.

Petrović — dve kuće na Glavici, tri u Dolinama. Slave Đurćevdan. Doselili 1879. godine iz Gračaca.

Bates — dve kuće na Glavici, pet u Redžinom Kraju. Slave Jovanjdan. Poreklom su iz Plavna u Dalmaciji. Otuda se krenu pre 150—160 godmna. Ustave se na Cvjetniću. Posle kratkog boravka preću u Vrtoče i Brestovac. Oni iz Brestovca odsele u Pritoku. Iz Vrtoča odseli jedan njihov ogranak pre 60 godina u Jugovce kod Prijedora.

Maričić — jedna kuća na Glavici, tri u Dolinama (katolici). Doselili 1889. g. od Obrovca. — Gde su sada Maričići, bili su do okupacije Zeljići. To je bila najstarija porodica u Vrtoču. Po okupaciji isele se u Teočak i Hrgar (srez bihaćki) i Vodičevo (srez novski).

Surla — pet kuća na Glavici, jedna u Očigrijama. Slave Nikoljdan. Naselili 1880. g. iz Glogova, sreza gračačkog, u Lici.

Galin — tri kuće u Kuli. Slave Alimpijevdan. Zvali se Pilipovići. Doselili pre 75 godina s Cvijetnića. Najpre zastanu neko vreme u Bjelaju, pa se onda premaknu ovamo.

Armanda — jedna kuća. Slavi Nikoljdan. Priveden u Radoševiće.

Radošević — jedanaest kuća u Kuli, dve u dolinama, dve u Redžinu Kraju, jedna u Očigrijama, tri pod Gradinom. Slave Aranđelovdan. Nasele se davno ispod Velebita na Skakavac (vidi Skakavac). Sa Skakavca sasele ovamo pre 100 godina.

Popović — tri kuće u Kuli. Slave Nikoljdan. Doselili 1879. g. iz Nebljuva, u Lici.

Popović — jedna kuća u Očigrijama. Slave Jovanjdan. Naselili 1879. g. od Gračaca.

Atlagić — devet kuća u Kuli. Naselili pre 130-150 godina iz Vodica kod Skradina. Njih četvorica braće nastane se najpre u Krnjeuši. Tu se podele, te jedan doseli u Vrtoče, drugi na Bravsko, treći se vrati natrag u Vodice, četvrti ostane u Krnjeuši. Kad su ovi iz Bosne odlazili u Dalmaciju po piće, odlevali su vino kod svojih roćaka u Vodicama, a njima dogonili odovud žita.

Latković — dve kuće u Kuli. Slave Aranđelovdan. Doselili pred 85 godina iz Vođenice. — Pre njih na ovom mestu bili Zorići, pa odselili u Dugopolje.

Jakšić — jedna kuća. Slave Vasilijevdan. Doselili 1880. g. iz Glogova kod Gračaca.

Zec — tri kuće u Kuli. Slave Đurđevdan. Doselili pre 150 g. iz Dalmacije. Zvali se Kerkezi. Jedan od njihovih starih imao spreda dva zuba ispružena poput zečijih. Bezi ga prozovu zecom, pa to ime osta celom njegovom rodu. I po slavi (Đurđevdan) se vidi da su od Kerkezove porodice.

Zorić — jedna kuća u Kuli. Slave Đurđevdan. Saselili s Prkosa oko 1865. godine.

Gaćeša — tri kuće u Dolinama. Slave Nikoljdan. Zvali su se nekada Vojvodić. Neki od njihovih starih imao velike gaće, pa ga prozvaše Gaćeša. To im ime ostade svima. Doselili amo pre 100 godina iz Gračaca. Otuda pobegli od vojske. Najpre se nastane pod Gradinom.

u postanu vrlo bogati. Bio im toliki tor, da ga nikakav čovek nije mogao „škriljom" (kamenčićem) prebaciti. Odavlen odsele jedni u Slabinju kod Kostajnice, drugi u Lipu i Hrgar. Ovi se prozvaše Pjevići. Pre 80 godina pređu Gaćeše ispod Gradine ovamo u Doline. — Pre toga bili na ovom mestu Stančevići. Njihov čoban ubije Turčina. Zbog toga pobegnu svi u Bušević (srez krupski).

Lukač — jedna kuća. Slavi Jovanjdan. Naselio se pre 70 godina kao kovač.

Vukša — četiri kuće u Dolinama. Slave Đurđevdan. Doselili ovamo pre 100 godina iz Dobrosela u Lici. Tamo se zametnula nekakva pobuna, pa morali pobeći u Bosnu.

Došenović — jedna kuća. Slave Jovanjdan. Priveden oko 1850. g. u Radoševiće.

Pilipović — deset kuća u Redžinu Kraju, jedna pod Gradinom. Slave Alimpijevdan. Starinom su iz Dalmacije. Pre 130—150 godina dosele na Cvjetnić. Tu neki od njih nešto skrive pa uteku u Liku, u Boričevac. Drugi ogranak pređe u Kestenovac. Jedan tu pogine, a udovica mu se uda u Vrtoče i odvede sa sobom jednog sina. Od njega je sada ovde pet kuća. Predak ostalih ovdašnjih Pilipovića odseli oko 1840. g. s Cvjetnića i Palučke, više Kulen Vakufa. Iza 20 godina premesti se otalen u Prkose, a oko 1870. g. s Prkosa u Vrtoče.

Drinić — dve kuće. Slave Nikoljdan. Doselili iz Dalmacije vrlo davno, među najstarijim porodicama. Zvali se nekada Kragulji. Presiljali odavde u Krnjeušu i u Jugovce kod Prijedora.

Ćalić — jedna kuća. Slave Jovanjdan. Doselili 1880. g. ispod Resnika, kod Gračaca.

Šolaja — jedna kuća. Doselio pre 20 godina od Sinja u Dalmaciji.

Bogić — jedna kuća. Slavi Mijoljdan. Doselili dosta davno, pre kojih 200 godina iz Plavna u Dalmaciji. Kad su naselili, u celom Vrtoču bile tri kuće: Bogić, Džamdžija (izumrli) i još jedna koja je tako isto izumrla, a ime joj već niko ne pamti. Od Bogića su postali Kenjali. To je bilo ovako: neki od Bogića sekao bukvu pe reče: „ala ću je podkejati" (podseći). Prozovu ga zbog toga najpre Kejalo. pa se to nekako preokrene u Kenjalo.

Galonja — četrnaest kuća na Očigrijama. Slave Vračeve. Zvali se u staro vreme Tintor. Doselili s Pađena u Dalmaciji pre 150—180 godina. Narod priča, da je njihov predak Gale ubio Stojana Jankovića na Livanjskom Polju. Zbog toga da je na njima ostalo prokletstvo. Kosta Kovačević, koji je prikupio mnoga predanja o Jankoviću, priča da je Jankovića pogubio Nadžiković Mujo iz Glamoča u planini Hrbini. („Serdar Stojan Janković" str. 48.).

Bjelić — dve kuće u Očigrijama. Slave Vasilijevdan. Starinom su iz Dalmacije. Otuda dossle pod Osječenicu, u Cimeše. Posle pređu ovi u Vrtoče.

Ćurguz — jedna kuća. Slavi Nikoljdan. Prešao pre 10 godina iz Vođenice.

Vojinović — jedna kuća. Slave Đurđevdan. Doselili iz Mazina u Lici 1880. g.

Janjić — tri kuće. Slave Jovanjdan. Starinom su iz Janjila. Zvali se Banjci. Po nekakvoj Janji prozvani Janjići. Pre 100 godina dosele iz Janjila u Vranovinu, kod Kerkeze. Pre 80 godina presele u Vrtoče na Poljanu, a iza doljanske bune 1858. g. nasele u Selište, na kućište čuvenog popa Đurća Karanovića („Karančića"), koji iza doljanske bune uteče u Srbiju.

Obradović — jedna kuća. Slave Jovanjdan. Naselili 1880. god. iz Bruvna u Lici.

Klepić — dve kuće. Slave Đurđevdan. Doselili 1880. g. nz Glogova kod Gračaca.

Divjak — jedna kuća. Slavi Nikoljdan. Doselio iz Gornjeg Lapca pre 15 godina.

Drobac — jedna kuća. Slavi Đurđevdan. Doselio pre 20 godina iz Matavaza (srez krupski).

Matijević — jedna kuća (katolici). Doselili 1880. g. iz Gračaca. U Liku su doselili Matijevići iz Dalmacije. Njihov praded zvao se Mateša Krmpotić. Kad je Lika očišćena od Turaka, pređe Mateša preko Velebita i nastani se u Gračacu. Sin mu Dujman i celo mu potomstvo prozove se po njemu Matijević.

 

 



Izvor: "Bjelajsko Polje i Bravsko" autora Petra Rađenovića, u izdanju Srpske Kraljevske Akademije u Beogradu 1923. godine.